Zabalj Online

Vi ste ovde: Početna Kolumna
Trudnoća i promene na telu trudnice Istaknut
U trudnoći nastaju mnoge promene na telu i u psihi  žene.One su izazvane kako stvaranjem novog bića u materici,tako i pojačanim dejstvom nekih endokrinih žlezda majke. Organizam majke u celini
a posebno srce,pluća,bubrezi i jetra , za vreme trudnoće,izloženi su velikom naporu,jer njihova funkcija mora da zadovolji kako majčine,tako i potrebe ploda. Zato svi ovi pomenuti organi u trudnoći koriste svoju
rezervnu snagu. Ako je ta rezervna snaga već ranije istrošena usled neke bolesti ili iscrpljenosti,onda je trudnoća praćena poremećajima koji mogu zahtevati čak i njen prekid u interesu zdravlja majke.
U trudnoći,kod najvećeg broja žena,dolazi do promena na koži u smislu pojačane pigmentacije koja se najpre zapaža na koži lica,kad se javljaju takozvane "trudničke pege". Osim toga ,kod nekih trudnica
nos "nabubri",usne se zadebljaju,zubi izgledaju ređi,a brada je unapred  istaknuta i mesnatija. Vrat trudnice lako zadebljava,jer se štitna žlezda uvećava. Masno i žlezdano tkivo dojki se umnožava,tako da se dojke
uvećavaju.Na pritisak iz njih može se iscediti po koja kap kolostruma. Koža dojki lako potamni,areole su jače pigmentisane i šire,bradavice su istaknutije.
Sa napredovanjem trudnoće,trbuh se uvećava,a koža na njemu se polako rasteže.Usled toga na njemu se javljaju rastezi takozvane "strije" koje u početku bivaju svetloružičaste, a posle porođaja postaju sedefasto-
beličaste boje.Materica se polako uvećava u srazmeri sa starosti trudnoće.Venski crtež na nogama se pojačava,a često se javljaju i proširene vene na potkolenicama,a usled zastoja u krvotoku,dolazi i do pojave otoka
na nogama. U početku,trudnoća je praćena gubitkom apetita,osećajem mučnine gađenjem i povraćanjem.Ove tegobe se obično javljaju ujutro a preko dana nestaju.Dalje ,može da se javi i "gorušica",podrigivanje,osećaj
punoće u želucu.Imaju čak i posebnu želju za kiselim jelima.Kako trudnoća raste ,materica se uvećava pa vrši pritisak na creva,dijafragmu i krvne sudove u trbuhu.Zato mnoge trudnice pate od opstipacije i hemoroida.
Pored toga,povremeno se može pojaviti i ubrzan rad srca. U drugoj polovini trudnoće,takođe može da se pojavi i infekcija mokraćnih puteva i organa, a usled pritiska materice na mokraćnu bešiku, trudnica često ima
nagon na mokrenje.Posle porođaja  uglavnom nestaju sve ove tegobe , neke od njih i ostanu,ali o njima ćemo pisati neki drugi put.
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić

Opširnije...

Borba protiv narkomanije Istaknut
Rezolucijom 42/112, 1987.god. Generalna Skupština UN proglasila je 26.juni Međunarodnim danom protiv  zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao izraz odlučnosti da ojača delovanje i
saradnju u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama. Ovaj dan obeležava se  širom sveta u cilju mobilisanja pojedinaca i zajednice za aktivan odnos u suzbijanju problema zloupotrebe droga.
Cilj kampanje je da se motiviše čitava zajednica za učešće u svim aktivnostima koje mogu da doprinesu smanjenju zloupotrebe  droga. Posebno značajna ciljna grupa  su mladi koje treba motivisati
za zdrave stilove života.
          Slogan ovogodišnje kampanje je :" Poruka nade: Zavisnost od droga se može sprečiti i lečiti" i ima za cilj da ukaže na značaj sprovođenja preventivnih mera koje mogu sprečiti  zavisnost od
droga ,ali i da istovremeno ukaže da se ova  bolest može lečiti. Potrebno je edukovati članove zajednice,učenike,roditelje i nastavnike o posledicama zloupotrebe droga i načinima za suzbijanje ovog
problema.Uključiti škole,roditelje,policiju,radno aktivno stanovništvo,medije,verske zajednice,udruženja građana,zdravstvene radnike da se mobiliše što veći broj ljudi kako bi se zajednički borili protiv
zloupotrebe droga. Promovisati zdrave stilove života  i sarađivati sa medijima kako bi se plasirao  što veći broj tačnih informacija o ovom problemu i merama koje su zasnovane na dokazima koje se
mogu sprovoditi i tokom čitave godine.
          Šta podrazumevaju prevencija i lečenje zavisnosti od droga?
S obzirom na mnogobrojne faktore koji utiču na konzumiranje droga među mladima,programe prevencije zavisnosti i rada sa decom i mladima  treba usmeriti  u pravcima koji će razvijati svestranije
njihova interesovanja,kreativnost i sposobnosti,stvoriti mogućnost da se razviju u osobu koja će uspešno obavljati sve svoje životne uloge.
Takođe,posebne napore treba uložiti u rano otkrivanje rizičnih grupa dece i mladih kao i onih koji pokazuju poremećaje u ponašanju i započeli su s konzumiranjem psihoaktivnih supstanci.
Cilj preventivnih programa usmerenih na porodice je da poboljšaju odnose u porodici ,jačaju roditeljske veštine,komunikaciju unutar porodice i osnaže ulogu porodice u prevenciji upotrebe droga.
Pored značaja prevencije  tokom ovogodišnje kampanje se naglašava i mogućnost lečenja zavisnosti od droga.Imajući u vidu da zavisnost  ima mnogo dimenzija i remeti mnogo aspekata života  jedne
osobe,tretman ove bolesti nikad nije jednostavan.On mora pomoći osobi da prestane da koristi droge i da živi bez droga ,kao i da postigne produktivno funkcionisanje kako u porodici tako i na poslu,
u društvu itd.Trideset godina naučnih istraživanja i kliničke prakse su dale spektar  efikasnih pristupa tretmanu zavisnosti. Obimni podaci dokumentuju da je tretman zavisnosti efikasan u istoj meri
kao i tretman najvećeg broja drugih hroničnih medicinskih stanja.
(tekst je preuzet od Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut")
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.
 
Dušica Katanić

Opširnije...

Pravilna ishrana dece Istaknut
Deca uzrasta od navršene prve do pete godine godišnje porastu oko 7 cm,a dobiju u telesnoj masi oko 2 kg. Kako stvoriti dobre navike u ishrani dece od prve do pete godine?
Važno je detetu ponuditi više obroka u toku dana .To znači: tri glavna obroka (doručak,ručak,večera) i dve  do tri užine između obroka. Poželjno je da obroci svakodnevno budu organizovani
u približno isto vreme i zato ih unapred isplanirajte. Preporuka je da prvi obrok-doručak dete dobije u toku prvih sat vremena  posle buđenja,idealno između 7 i 9 sati.
Doručkujte sa svojom decom ako vam mogućnosti dozvoljavaju.
Ostali obroci se planiraju sa razmacima od po 2-3 sata.
Poslednji obrok u toku dana treba da bude bar sat vremena pre odlaska na spavanje.Tokom dana u ishrani Vašeg deteta treba da budu zastupljene sve vrste namirnica:
-žitarice,
-povrće,voće,
-mleko,mlečni proizvodi,
-riba,meso,jaja
-mahunarke.
Raznovrsna hrana je važna za dobro zdravlje deteta,koje ujedno ima priliku da proba i zavoli nove vrste hrane.Ne treba insistirati da dete pojede sve po svaku cenu,posebno ako neku vrstu
hrane jede prvi put,jer tako možete dovesti do odbojnosti prema toj vrsti hrane.
Jedite zajedno kad god možete,jer su zajednički obroci prilika da porodica vreme provodi zajedno i da se dete ujedno nauči osnovnim pravilima ponašanja za stolom i baratanjem priborom za jelo.
Ako je dete mlađe od 3 godine,dozvolite mu da jede prstima.Ponudite mu kašiku ili viljušku,ali ne insistirajte da ih odmah prihvati.Ne grdite dete ako se isprlja tokom  jela- hranjenje je proces
učenja i izgradnje detetovog samopouzdanja i zato treba imati strpljenja. Dozvolite detetu da samo odluči koliko će da pojede i ne insistirajte na količini. Ne brinite ako dete ne pojede svu količinu
hrane koju ste mu spremili, dnevne potrebe za hranom zavise od više činilaca,kao što su recimo dnevna aktivnost deteta,uzrast itd.
Tečnost je veoma bitna za dečji organizam i najbolje je uvek dete ponuditi vodom umesto sokova u međuobrocima. Nije dobro da dete neposredno pre jela ili za vreme obroka pije vodu,jer će time
samo "zavarati" glad i smanjiti unos hrane.Posle obroka treba sačekati 20-ak minuta do pola sata pa tek onda ponuditi detetu vodu.
Što se tiče soli,deci je potrebna so za normalan rast i razvoj a ta količina je sasvim dovoljna i nalazi se u povrću,voću,mesu ,ribi i mlečnim proizvodima koje dete unosi u svoj organizam, tako da
detetu ne treba naknadno dosoljavati hranu,jer u suprotnom kasnije može dovesti do povišenog krvnog pritiska i bolesti srca i krvnih sudova.
Prilikom pripreme namirnica možete hranu posoliti pred kraj kuvanja sa jednim prstohvatom soli ili još bolje da bi se poboljšao ukus,dodati biljne začine kao što su origano ili bosiljak.
Nikad nemojte u jednom danu da uvodite više vrsta novih namirnica jer tako ne dajete mogućnost detetu da upozna i navikne se na jednu vrstu namirnice.
Dete obavezno naučite da vodi računa o higijeni,što znači da redovno pere ruke pre i posle jela,posle kontakta sa životinjama,posle kijanja...
Pojedine vrste hrane predstavljaju rizik zbog mogućnosti zagrcnjavanja ili gušenja tako da im do 4.-te godine ne treba davati :
-kikiriki,
badem,lešnik,orah,
-semenke,kokice,
-tvrde bombone
-veće komade tvrdog mesa,
-veće komade sirovog voća ili povrća
jer postoji opasnost od gušenja i ne dozvolite detetu da jede dok trči, skače ili leži !!!
Određene vrste hrane nisu poželjne na dečjem jelovniku  a to su i recimo :
-grickalice,pržena i pohovana hrana,
-bezalkoholni gazirani napitci,
-ograničite im unos keksa,čipsa, sladoleda,kolača itd.
Ko ,kako ,kada i gde hrani dete isto je važno kao i šta i koliko će dete pojesti!
Pozdravlja vas Vaša patonažna sestra Duška.

Dušica Katanić

Opširnije...

Sta je dekubitus i kako se leči Istaknut
U velikom broju domaćinstava u našoj opštini postoje pacijenti koji su vezani za postelju,tačnije rečeno-nepokretni su.Samo takvo stanje u kom se nalaze dovodi do određenih promena na njihovom telu
koje stručno nazivamo-dekubitus.U ovom tekstu malo bih pojasnila šta je to ustvari dekubitus,zašto nastaje i kako se leči?
Dekubitus je rana koja nastaje usled dugotrajnog ležanja pacijenta,čime se stvara konstantan pritisak na pojedine delove tela,dolazi do smicanja i trenja i jedan je od najčešćih komplikacija kod nepokretnih
ljudi.Za nastanak dekubitusa postoji više faktora,kao što su recimo:
-pritisak na određeni deo tela,
-vlažnost kože,
-zatim neuhranjenost
-malokrvnost,
-loša ishrana,
-šećerna bolest,
-otoci po telu itd.
Na koži se nalaze receptori za osećaj bola,temperature,dodira, a pritisak dovodi do smanjenja prokrvljenosti kože i snabdevanja kiseonikom,što postepeno dovodi do odumiranja ćelija kože i stvaranja rane, a
napredovanjem ovog procesa,dolazi do oštećenja dubljih slojeva određenog dela tela.
Dekubitalne rane najčešće nastaju na onim delovima tela koji su najviše izloženi pritisku, a pri tom se i kost nalazi neposredno ispod kože,sa vrlo malo mišićne mase. To su:
-predeo potiljačne kosti,
-ušne školjke,
-lopatice,
-vrhovi ramena,
-predeo lakata
-kod mršavih osoba vrhovi kičmenih pršljenova,
-karlične kosti,
-sedalna regija,
-skočni zglob,pete itd.
Kako sprečiti nastanak dekubitusa?
Bitno je kožu rasteretiti pritiska,što znači, nepokretnom pacijentu menjati položaj tela na svaka 2 sata a po potrebi i češće. Mogu se koristiti i razni veći ili manji jastuci,zatim antidekubitalni dušeci.
Kožu obavezno održavati suvom i čistom,prati delove tela neutralnim sapunom,masirati,redovno pregledati svaki deo tela,utrljavati hranljive kreme ,koje ćete naravno uzeti uz konsultaciju sa stručnom osobom.
Pacijent koji koristi kolica trebalo bi da na svakih 15 minuta premešta težinu tela samostalno ili uz pomoć druge osobe.Dalje,pacijentima kojima je "oduzeta" jedna strana tela,izbegavati ih stavljati da leže na toj strani.
Prvi upozoravajući znak nastajanja dekubitusa je crvenilo,osećaj svraba i bola,zatim slede plikovi i otok,a na kraju već dolazi do oštećenja vezivnog i mišićnog tkiva ili oštećenje kostiju.
U kućnim uslovima dekubitalne rane se ispiraju fiziološkim rastorom i primenom raznih vrsta obloga i gelova koji se stavljaju na rane radi bržeg zarastanja.
Veoma je važna i ishrana koja mora biti prilagođena i vrsti oboljenja samog pacijenta. Neke namirnice sadrže belančevine,ugljene hidrate,gvožđe,vitamine C i A ,a oni pospešuju brže zarastanje rana,a isto tako potreban
je i dovoljan unos tečnosti.
Lečenje dekubitusa je vrlo dugotrajno i skupo,a sa druge strane za pacijenta i vrlo bolno ,što ga veoma često dovodi do stanja razdražljivosti,depresije itd,tako da sa ovako teškim pacijentima treba postupati vrlo
pažljivo,savesno i ako ste zdravstveni radnik pored svega ovoga naravno i maksimalno profesionalno!!!
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić

Opširnije...

Pravilno dojenje beba Istaknut

28. mart 2014.

Mnoge trudnice ali i majke koje su se tek porodile često obuzima strah kako će uspešno dojiti svoje dete.

Da li recimo imaju male grudi ili "uvučene" bradavice itd.

Spoljni izgled grudi nikako ne utiče na stvaranje mleka ili na sposobnost majke da doji dete.

Grudi i bradavice svih veličina i oblika sposobne su da nahrane gladno dete.

Uvučene bradavice koje se ne ispupče pri nadražaju zahtevaju posebnu pripremu(tokom same trudnoće,znači pre porođaja) kako bi potpuno funkcionisale.
PREDNOST DOJENJA
Majka koja je pokretljiva (recimo putuje negde),a pri tom doji bebu, uvek sa sobom ima dovoljno hrane,kud god pošla i koliko god se zadržala.

I ne mora da razmišlja o večitom sterilisanju flašica i podgrevanju mleka.

Zbog neobučenosti majki o dojenju,u svetu umre svake godine 13 miliona dece jer su lišeni majčinog mleka.

Bar 6 meseci prirodne ishrane znatno utiče na bebino zdravlje i psihu.Pravilna obuka mladih majki kako da doje svoje bebe mnogo znači za zdravlje budućih naraštaja.

Nažalost,mnoge žene nemaju nikakvu praktičnu pomoć na tom polju,pa često odustaju bilo zbog toga što ne znaju kako to da čine pravilno,ili im je samo dojenje krajnje neugodno.

SZO (svetska zdravstvena organizacija) savetuje da se tokom prvih 6 meseci ishrana novorođenčeta zasniva isključivo na dojenju.

Preporučuje se da bebe počnu da sisaju već tokom prvog sata po rođenju i da u prvih 6 meseci majčino mleko bude isklučivo njihova jedina hrana!

Istovremeno: vodu,druge napitke i hranu treba izbegavati. Dojenjem se deci obezbeđuju vitalni nutritivini sastojci i jača imunološki sistem,tako da lako mogu da se izbore sa bolestima kao
što je dijareja(proliv) ili upala pluća.

Bebe koje sisaju imaju jači odbrambeni sistem tako da su otpornije na mnoge bolesti.

SZO ističe da bi sa dojenjem trebalo nastaviti i nakon 6 meseci pri čemu se naravno dojenje kombinuje i sa ostalim namirnicama koje će majka da priprema i hrani bebu.

Majčino mleko smanjuje pojavu dijareje,oboljenja grla,uha i nosa kao i respiratornog sistema,a bogato je i vitaminom A koji štiti oči i smanjuje opasnost od infekcija.
Mnoge majke zbunjuju različite priče o dojenju,kao što su recimo: kako se snaći na moru odnosno ,godišnjem odmoru a treba dojiti?
-Ono što treba da znaju je da je dojenje prirodno i jednostavno i tokom leta.Ako majke brinu da će smanjiti proizvodnju mleka zbog hladnoće mora,mogu odmah da odahnu.

Proizvodnja mleka uslovljena je količinom koju beba pojede a ne spoljašnjom temperaturom.
Nema ni jednog sastojka u moru koji bi loše uticao na dojenje.

Nekim bebama će se možda i svideti slankast ukus kad prihvate dojku ,ali bi bilo bolje da majke ipak operu dojke pre podoja :)
Majčino mleko je na početku podoja vodenasto i može u potpunosti da utoli bebinu žeđ.Pri kraju podoja,mleko se menja u gušće,hranljivije,pa to mleko ublažava bebinu glad.

Važno je da majka uzima dosta tečnosti!!!! Za starije bebe koje uz dojenje uzimaju i kašice,potrebna je dodatna tečnost.

Ako je jako leto,deci davati po 100ml.tečnosti na kg. telesne težine.

Nikad drage mame nemojte da se stidite da dojite svoje dete na javnom mestu!!! To je nešto najlepše za videti. Majku koja doji svoje dete!

Kad god to traži - dete podojite.Ono traži ili vodu,ili hranu ...ili utehu i bliskost.

Zato drage mame-samo napred! Dojite svoju decu što duže možete jer će tako najsigurnije izrasti u mladog,zdravog čoveka!!!

Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić

Opširnije...

13 mart - Svetski dan bubrega Istaknut

13. mart 2014,

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja fondacija za bubreg,u više od 100 zemalja širom sveta.Od 2006.obeležava se svakog drugog četvrtkau martu mesecu.

Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega,organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte,opasne i izlečive.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je "Bubrezi su stari koliko i ti.Čuvaj svoje bubrege" i ima za cilj da istakne godine starosti kao faktor rizika za nastanak bolesti bubrega.

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma.

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja,različitog uzroka,toka,kliničke slike i prognoze.

Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama,metaboličkim poremećajima,toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega(glomerulonefritis,pijelonefritis,nefrotski sindrom) i akutna,
odnosno hronična smanjena funkija bubrega (bubrežna insuficijencija)

Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik nastanka bolesti srca i krvnih sudova,šećerne bolesti,hipertenzije,završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i preranu smrt (pre 65.-e godine života)
Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja ,lošijeg kvaliteta života,skraćenog radnog i životnog veka obolelih,predstavlja značajan javnozdravstveni problem.
Hronične bolesti bubrega čine skoro 1/3 bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.
Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti.Jer kod starijih osoba,mnogo su češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege,uključujući ,šećernu bolest,
visoki krvni pritisak i bolesti srca.

U stadijumu otkazivanja bubrežne funkcije sprovodi se dijaliza ,ili se bubreg transplantira.

Transplantacija se zasniva na presađivanju organa,koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba.

Zbog toga je veoma bitno informisati građane o značaju DONACIJE ORGANA, što je znak humanosti,solidarnosti i plemenitosti,kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti DONIRA BILO KOJI DEO TELA radi presađivanja/ transplantacije,kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati.Pregledom uzorka mokraće,krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.
Simptomi i znaci hronične bubrežne bolesti su :
-poremećaj mokrenja,(učestalo mokrenje,smanjeno izlučivanje urina,bolno i otežano mokrenje,noćno mokrenje,nemogućnost mokrenja)
-promene u sastavu mokraće(bakterije,leukociti,krv,proteini,lipidi i kristali u urinu)
-bol,(tup,oštar,povremen,kontinuiran,tipa kolike)
-otok(generalizovani)
-povišen krvni pritisak (bubrežnog porekla)...
Eto.poštovani naši sugrađani,nadam se da će Vas ovaj skroman tekst malo edukovati i prikazati koliki je ustvari značaj zdravlja naših bubrega za naše kompletno zdravlje i koliko treba da vodimo računa o
njihovom "dobrom stanju". Inače tekst je preuzet od Instituta za javno zdravlje Srbije "DR Milan Jovanović Batut"
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić

Opširnije...

Mart - Nacionalni mesec borbe protiv raka Istaknut
10. mart 2014.

Svake godine u svetu od raka oboli preko 10 miliona osoba.

Najviša stopa oboljevanja je u razvijenim zemljama.

Naime,maligne bolesti su u samo malom procentu (oko 10%) rezultat delovanja genetskih faktora.

Smatra se da većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine.

Savremeni način života podrazumeva promene u ličnim navikama,načinu ishrane,fizičkoj aktivnosti,kao i izloženosti sve većem broju štetnih uticaja iz okoline,što dovodi do povećanja rizika od malignih bolesti.

Zbog toga je najbolji način borbe protiv malignih bolesti PREVENCIJA! Što znači na vreme otkriti i ukloniti štetne faktore koji mogu dovesti do maligniteta i naravno ,uspeh lečenja zavisi i od toga koliko se bolest proširila u vreme postavljanja dijagnoze.

U Srbiji svake godine od raka oboli oko 30 000 osoba.

Kod muškaraca najčešće se radi o karcinomu pluća,debelog creva,prostate,mokraćne bešike,želuca,pankreasa.

Kod žena su najčešći tumori :dojke,debelog creva,grlića materice,pluća i želuca.

Na približno 2/3 faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka,moguće je uticati,menjati ili potpuno eliminisati.

Radi se o sledećim faktorima rizika :

-pušenje,

-nepravilna ishrana,

-fizička neaktivnost,

-nekontrolisano konzumiranje alkohola,

-preterana izloženost sunčevoj ili veštačkoj svetlosti(solarijumi)

-izloženost kancerogenima u radnoj i životnoj sredini,

-infekcije nekim virusima itd.

Zato je prevencija najuspešnije oružje u borbi protiv raka.

Znači,svaka osoba mora biti odgovorna za svoje zdravlje,što podrazumeva živeti "zdravo",tačnije :

-ne pušiti,
-biti fizički aktivan,
-ne konzumirati alkohol,
-pravilno se hraniti,itd

i naravno truditi se da mentalno bude zdrav i jak što je zaista veliki izazov u ovako "teškim"vremenima, ali i sam život je jedna velika bitka koju dobijaju oni koji su savesni,koji vode računa o svom zdravlju,
redovno posećuju svog izabranog lekara i naravno redovno obavljaju preventivne preglede.

Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić

Opširnije...

Hrišćanski post Istaknut
20 Februar 2014 Napisano

HRIŠĆANSKI POST

20. februar 2014.

Hrišćanski post

Život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički. Bez našeg duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Božjom blagodaću, nemoguće se osloboditi sile greha i sjediniti sa Gospodom. Zato post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva „mrsnom", tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama. Tako u čisto posnu hranu spadaju: hleb, povrće, voće i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja „suhojedenje", koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane.
Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i u starozavetnoj Crkvi i njime se izražavalo obraćenje čoveka Bogu, njegova skrušenost i pokajanje. Postom se čovek smirava pred svojim Tvorcem. Telesni trud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomoć od Boga. Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavni deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu. Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je trebalo izmoliti Božju milost. Još nas drevni proroci uče da je Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli. Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos posti 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga. Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.
Smisao posta
Osnovni cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela." Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje. Međutim, on istovremeno oslobađa čoveka od tiranije duševnih strasti i rđavih pomisli. Njime se čisti čovekov um i uzvodi ka nebesima. Nemoguća je čista i sabrana molitva i sticanje bilo koje hrišćanske vrline bez duševnog i telesnog posta. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da uz njegovu pomoć steknemo zajednicu sa živim Bogom. Bez duševne čistote koja se između ostalog postiže i redovnim postom ne moženo da se približimo Bogu i zadobijemo čistu molitvu, te tako postanemo zajedničari Božje blagodati.
Evo kako nas sv. Jovan Zlatousti uči šta je istinski post: „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje."
Sveti Fotije patrijarh carigradski kaže: „Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje, zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onoj koji posti samo telesno ne trudeći se u vrlini liči na čoveka koji je sagradio lepu kuću, ali u njoj živi sa zmijama i skorpijama."
Post je neraskidivo povezan sa milostinjom i zato nas stari hrišćanski pisci uče da višak novca koji uštdimo na umerenoj ishrani u preiodu posta možemo da udelimo kao milostinju siromašnim i bolesnim te tako uskrativši suvišno telu darujemo potrebno duši.
U vreme posta potrebno je da više hranimo svoju dušu molitvom i rečju Božjom nego li svoje telo hranom i telesnim uživanjima. Gospod nas uči u Evanđelju da se zli duhovi izgone jedino postom i molitvom. Zato i Crkva u vreme postova podstiče svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u ličnim molitvama kod kuće. Nije dovoljno postiti samo delima i rečju, već i mislima. Kakva nam je korist od nečistih dela kada o njima strasno maštamo i naslađujemo se. Molitva uz telesni post najjače je oružje za borbu protiv strasnih pomisli i maštarija. U vreme posta vernici bi trebali da izbegovaju svako slavlje i zabavu, a supružnici i telesno opštenje. U postu se ne obavljaju venčanja, a dobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizara i radija i to vreme iskoristiti u čitanju Svetog Pisma i drugih verskih knjiga.
Post sredom i petkom
Sreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posvećinim postu i molitvi. Ovi se dani poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. Trapavih nedelja o kojima se govori u nastavku teksta. Post sredom je određen u znak sećanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod toga dana razapet na krstu. Nepoštovanje ovih posnih dana se osuđuje 69 kanonom sv. Apostola. Od starine ovi posni dani se poste „na vodi", dakle i bez upotrebe ulja. Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj čije je ime u kalendaru odštampano masnijom bojom, dozvoljena je upotreba ulja i vina. Ovi dani se mogu postiti na ulju i u slučaju telesne slabosti. Što se tiče duhovnog posta, sredom i petkom treba se više i usrdnije moliti, posebno čitajući one glave Sv. Pisma koje se odnose na izdaju Hrista, njegovo suđenje i raspeće.
ČETIRI VELIKA GODIŠNjA POSTA
1. Veliki post:
Veliki post je najvažniji posni period u toku godine. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je ujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hrišćane. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan sv. četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi", a pogotovo strogo sredom i petkom. Po slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto vredi za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi", osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi". Takođe strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.

2. Božićni post
Sledeći duži period posta u godini je Božićni post koji takođe traje četrdeset dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 15/28 novembra, a završava 24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi". Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi". Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi". Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.

3. Post sv. Apostola
Post svetih Apostola traje od Nedelje svih svetih do praznika sv. Apostola Petra i Pavla 28. juna/12. jula. Njegova dužina trajanja zavisi od pashalnog i pentikostalnog ciklusa na koji se nadovezuje početak posta. Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste „na vodi". Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Na dan Rođenja Sv. Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.

4. Gospojinski post
Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje samo 15 dana, od 1/14 avgusta do 28/15 avgusta. On je posvećen duhovnoj pripremi uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Ovaj post je strožiji od božićnog i apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane „na vodi", osim subote i nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino. Jedino na Praznik Preobraženja Gospodnjeg jedemo ribu bez obzira u koji dan nedelje on pao. Ako sam praznik Uspenja padne u sredu i petak, ne mrsimo već i tada jedemo ribu, vino i ulje. U našem narodu postoji običaj da se mlado grožđe ne jede do Preobraženja Gospodnjeg, jer se toga dana u crkvama blagosilja grožđe i deli se narodu.
JEDNODNEVNI POSTOVI U TOKU GODINE:
1. Krstovdan, 5/18. januar, uoči Bogojavljenja:
Ovaj dan strogo postimo po mogućnosti na „suhojedenju", osim ako padne u subotu ili nedelju, kada razrešavamo „na ulje". Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.

2. Vozdviženije Časnoga Krsta, 14/27. septembra:
Posti se isto kao i Krstovdan.

3. Usekovanje glave Sv. Preteče, 29. avgusta/11. septembra:
U čast sv. Jovana Preteče i njegovog mučeničkog stradanja; ovaj post se posti kao i ova prethodna dva dana, osim ako praznik padne u subotu ili nedelju, kada jedemo ulje i vino. U našem narodu postoji blagočestivi običaj da se na ovaj dan ništa ne jede iz tanjira i da se izbegava hrana i plodovi crvene boje, u znak sećanja na pogubljenje sv. Preteče kome je glava odrubljena i donesena Irodijadi na tanjiru.
Post se može držati u toku godine i u nekim drugim posebnim prilikama:
1. U slučajevima rata, kataklizmi i velikog stradanja episkop može da naloži post narodu kako bi se time umilostivio Bog.
2. Duhovnik može da svojoj duhovnoj deci naloži post kao epitimiju iz raznih razloga.
Sveti oci savetuju post od par dana pred krštenje, jeleosvećenje, svetu tajnu braka ili rukopoloženje sveštenika.
3. U Pravoslavnoj crkvi je uobičajen post pre svete tajne evharistije, tj. svetog pričešća. Obavezno je da se svaki hrišćanin koji se sprema za sveto pričešće uzdržava od hrane, pića, upotrebe duvana i telesnog opštenja od ponoći prethodnog dana. Veče uoči sv. pričešća treba provesti molitveno i u čitanju Sv. Pisma i drugih duhovnih knjiga, kako bismo se što potpunije pripremili za primanje svetih tajni. Što se tiče višednevnog posta pred sveto pričešće, njegova dužina i strogost zavise od blagoslova duhovnika ili parohijskog sveštenika. Onima koji redovno poste sve crkvene postove po tipiku i redovno se ispovedaju, duhovnici često ne određuju duži period posta pred sveto pričešće kao obavezu. Međutim, pošto najveći broj vernika naše Crkve ne drži redovno i pravilno po tipiku crkvene postove i redovno se ne ispoveda, Crkva određuje jedan strožiji period posta „na vodi", dakle bez upotrebe ulja i alkohola, u trajanju do 7 dana pred sveto pričešće kao i obaveznu ispovest.
PERIODI RAZREŠENjA POSTA - TRAPAVE SEDMICE
Trapave sedmice su periodi u koje Crkva razrešava upotrebu svih vrsta hrane, čak i sredom i petkom. Na taj način se izražava praznični karakter ovih perioda koji obavezno slede velikim praznicima.
1. Dvanaestodnevnica je period između dva velika nepokretna praznika, Božića i Bogojavljenja. U sve dane ovog perioda, osim, svakako, Krstovdana kada se strogo posti, dozvoljena je upotreba svih vrsta hrane.
2. Svetla sedmica je period koji traje od Vaskrsa do Tomine nedelje. Cela ova sedmica je prazničnog karaktera. U ove dane je strogo zabranjen post. Pored toga u celom periodu Pedesetnice, dakle od Vaskrsa pa do Duhova zabranjen je strogi post „na vodi". Ipak sreda i petak se ne mrse već se u te dane može jesti vino i ulje, a u Sredu Prepolovljenja i Sredu Odanija Pashe i riba.
3. Duhovska sedmica koja traje od praznika Duhova do Svih Svetih i u te dane je dozvoljena upotreba svih vrsta jestiva, čak i sredom i petkom zbog prazničnog duhovdanskog karaktera ove sedmice. U periode razrešenja posta možemo uslovno da ubrojimo i prve tri sedmice Trioda, dakle, tri nedelje pre početka Velikog Posta. U toku ovih sedmica se postepeno pripremamo za Veliki post.
4. Prve sedmice, bludnoga sina, imamo razrešenje na sva jestiva, čak i sredom i petkom.
5. Druge, mesopusne sedmice, mrsimo svim danima osim srede i petka kada držimo post „na vodi". Na kraju ove druge nedelje padaju tzv. Mesne poklade kada prestajemo da jedemo meso i ne upotrebljavamo ga više sve do Vaskrsa.
6. Treća, siropusna nedelja, je isto tako pripremnog karaktera i u te dane zabranjeno je jedenje mesa. U toku cele ove nedelje možemo da jedemo ribu, beli mrs i jaja i na dan uoči početka Velikog posta imamo Bele poklade, posle čega počinje period posta.
Veoma je važno da pravoslavni hrišćani redovno poste svoje slave koje padaju u posne periode, kao što je npr. Sv. Nikola i dr. Spremanje ovih slava na mrsnoj hrani i uz nedolično i razuzdano veselje smatra se grehom i time umesto da svetitelju ukažemo čast i poštovanje navlačimo na sebe Božji gnev.
Zato, braćo hrišćani redovno držimo sveti post. On će nam doneti mnogo dobra i privući će Božji blagoslov na naše domove i porodice. Bog će teško uslišiti naše molitve ukoliko ih ne potpomognemo svojim vlastitim trudom u postu, molitvi i svetim vrlinama. Ne zaboravimo, Gospodu nije potreban naš post i gladovanje, već nama samima kako bi naša srca omekšala, skrušila se i smirila pred Bogom i postala sposobna da prime Božju blagodat i pomoć. Postom izražavamo i svoju ljubav i veru u Gospoda, jer samo onoj koji poštuje sve Gospodnje zapovesti ima istinsku ljubav prema svome Tvorcu. A, zapovest o postu jedna je od najvažnijih Gospodnjih zapovesti. Ne obraćajmo pažnju na one koji dokono govore da „greh ne ulazi na usta". Greh nepoštovanja posta ne leži u samoj hrani koju sa blagodarnošću uzimamo, već i u drskom gaženju zapovesti Gospodnje o postu i crkvenih pravila koja su po nadahnuću Svetog Duha propisali bogonosni oci, svetitelji Crkve Hristove, i ostavili ih nama kao večni amanet i nezabludivi put duhovnog usavršavanja.


Bratija manastira Visoki Dečani

Opširnije...

Strana 3 od 3