Zabalj Online

Vi ste ovde: Početna Kolumna
devojka jede hamburger - oktobar mesec pravilne ishrane Istaknut

Ove godine oktobar mesec , mesec pravilne ishrane i 16. oktobar
Svetski dan hrane obeležava se pod sloganom " Klima se menja. Moraju i
hrana i poljoprivreda".
Bitno je skrenuti pažnju na formiranje pravilnih navika u ishrani od
najranijeg uzrasta posebno kad je reč o redovnosti obroka tokom dana,
raznovrsnosti namirnica koje se koriste u ishrani, način njihove
pripreme i količinama.
     Očekuje se da će broj stanovnika na Zemlji do 2050.godine biti
9,6 milijardi. Kako bi  zadovoljila sve veću potrebu za bezbednom
hranom i istovremeno obezbedila namirnice neophodnu za pravilnu
ishranu populacije, poljoprivredna proizvodnja se stalno menja i
odgovara na različite izazove savremenog doba , a jedan od njih su
klimatske promene.
     Ovogodišnji Svetski dan hrane posebno naglašava značaj
bezbednosti hrane na koju veoma utiču klimatske promene,pa nije
naodmet napomenuti nekoliko osnovnih pravila za bezbednost hrane.
     - Održavajte higijenu- obavezno perite ruke pre pripreme hrane,
posle korišćenja toaleta.Zaštitite namirnice od insekata i glodara, da
biste se zaštitili od mikroorganizama koji se preko ruku prenose na
namirnice.
     - Odvojite sveže od kuvanog. Jer mikroorganizmi sa svežeg mesa
,ribe, i morskih plodova lako prelaze na druge namirnice.
     - Hranu kuvajte dovoljno i temeljno.Tako ćete uništiti
mikroorganizme koji mogu biti opasni po zdravlje.
     - Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama.Ne ostavljajte kuvanu
hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Sve sveže namirnice koje
se brzo kvare , držite u frižideru, a kada otapate meso iz zamrzivača,
prvo ga držite u frižideru nekoliko sati pa tek onda ga otapajte na
sobnoj temperaturi.
     - Koristite ispravnu vodu sa česme i sveže namirnice.Dobro perite
voće i povrće pod mlazom vode .
     Pravilan odabir namirnica, njihovo pranje i ljuštenje smanjuju
rizik od zaraze.
( izvor Centar za promociju zdravlja- izjzv-NSad)

 

Dušica Katanić

Opširnije...

Samopregled dojki, samopregled grudi, kako se pregledaju dojke Istaknut

Rak dojke čini vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih
bolesti u ženskoj populaciji širom sveta.

To je najčešći rak kod žena,
kako u razvijenim, tako i u manje razvijenim delovima sveta. Prema
podacima Svetske Zdravstvene Organizacije ( SZO) u svetu se godišnje
registruje oko 1.670 000 žena obolelih od ove bolesti, a oko 522 000
žena umre od ove bolesti svake godine.

Prema zvaničnim podacima
Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije " Dr Milan
Jovanović Batut" u 2013. -oj godini u Republici Srbiji je registrovano
3594 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke , dok je 1647 žena
izgubilo bitku sa ovom bolešću.

Treba znati da na vreme otkriveni
karcinom dojke u 90% slučajeva   ima dobru prognozu. Upravo zbog toga
na teritoriji opština sprovode se skrining testovi za rano otkrivanje
raka dojke  kod žena starosne dobi između 50 i 69 godina jednom na
svake dve godine.

Tamo gde se ne sprovodi ovakva vrsta pregleda ,
postoje mogućnosti preventivnih pregleda kod izabranog lekara i
ginekologa, kad lekar pregleda ženu, i ako je životne dobi od 50-65
godina života, uputi je na mamografiju, ali ako se radi o ženama koje
su mlađe od 50 godina, lekar prilikom pregleda procenjuje da li će
žena biti upućena na mamografiju ili na ultrazvučni pregled dojki, ili
će obaviti samo palpatorni pregled dojki koji je u datom momentu
dovoljan.
     Žene koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju bliske rođake sa
operisanim rakom dojke ( majka, sestra) na ove preglede javljaju se
bez ikakvog poziva, redovno i češće nego jednom u periodu od dve
godine.
     U ovom mesecu APELUJEMO, na žene da ukoliko pripadaju životnoj
dobi između 50 i 69 da posete svog ginekologa ili lekara opšte prakse
i obave preventivne preglede dojki, jer je pregled na rano otkrivanje
raka dojke potreban, poželjan i dostupan kako bi se izbegle neželjene
posledice.

Dušica Katanić

Opširnije...

Stres i kako ga izbeći Istaknut
Nerviranje zbog sitnica moze da utice na nas zivot i duzinu njegovog trajanja. Evo par saveta  psihologa  
     kako biste izbegli stresne situacije ili ih malo ublazili:
- budite realni i stvari posmatrajte objektivno. Uporedite Vas problem sa necijim pa cete videti da i od Vaseg problema postoji mnogo ozbiljnijih i vecih.
- ako vec morate da se opterecujete sa tim malim iritantnim problemima, dajte sebi bar 5 minuta pre nego sto ispoljite bes.Ovo ce Vam omoguciti da malo opustite svoje telo i um kao i da pronadjete resenje .
- jedan od efikasnijih nacina da se otarasite stresa jeste da ga jednostavno  " bacite". Potrebno je samo na parce papira da napisete sve negativne stvari koje Vas muce  i bacite taj papir. To Vam pomaze da ocistite svoj um.
- sabranost je veoma vazna, jer kada smo svesni svojih misli mozemo i da uticemo na njih
     Prema tome , budite svesni da svako ima problema zbog kojih se nervira i " svakom je svoja muka najteza " ,ali zato ste Vi jedini koji mora da se bori kako sam sa sobom tako i sam za sebe, i upamtite da  kako god od dobrog ima bolje, tako i od loseg ima gore. Budete li tako posmatrali svoj zivot,videcete da ce Vam biti mnogo lakse. 

Dušica Katanić

Opširnije...

Mart - Mesec borbe protiv raka Istaknut
Svake godine u svetu od raka oboli preko 10 miliona osoba. Savremeni način života podrazumeva promene u lilnim navikama, načinu ishrane , fizičkoj aktivnosti, kao i izloženosti sve većem broju štetnih uticaja okoline, što dovodi do povećanja rizika od malignih bolesti.Zbog toga je najbolji način borbe protiv malignih bolesti PREVENCIJA. Što znači na vreme otkriti i ukloniti štetne faktore koji mogu dovesti do pojave maligniteta i naravno uspeh lečenja zavisi i od toga koliko se bolest proširila u vreme postavljanja dijagnoze.
     U Srbiji svake godine od raka oboli preko 30 000 osoba. Kod muškaraca najčešće se radi o karcinomu pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa.
Kod žena su najčešći tumori : dojke, debelog creva , grlića materice, pluća i želuca.
Na približno 2/3 faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka, moguće je uticati, menjati ili potpuno eliminisati.
Radi se o sledećim faktorima:
     - pušenje,
     - nepravilna ishrana,
     - fizička neaktivnost,
     - nekontrolisano konzumiranje alkohola,
     - preterana izloženost sunčevoj ili veštačkoj svetlosti (solarijum),
     - izloženost kancerogenim materijama u životnoj i radnoj sredini,
     - infekcije nekim virusima( HPV virus), itd.
Zbog svega gore navedenog, prevencija je najuspešnije oružje u borbi protiv raka.
Svaka osoba mora biti odgovorna za svoje zdravlje , što podrazumeva voditi zdrav način života u smislu :
     - prekinuti sa pušenjem, odnosno izbegavati duvanski dim,
     - biti fizički aktivan,
     - pravilno se hraniti, ne konzumirati alkohol,
 i naravno,truditi se da izbegavate stres  da mentalno budete zdravi i jaki što je istina veoma teško u ovim isto tako " teškim" vremenima.
Život je jedna velika borba a Vi morate biti borac koji će biti savestan i koji će voditi računa kako o svom fizičkom tako i o mentalnom zdravlju kako bi svaka bolest bila na vreme otkrivena i naravno izlečena.

Dušica Katanić

Opširnije...

Uticaj vremena na ljude - glavobolja Istaknut
UTICAJ PROMENE VREMENA NA ZDRAVLJE LJUDI
 
Povezanost između promene vremena i zdravlja ljudi zapazio je još Hipokrat. Poslednjih decenija prisutne su brze klimatske promene, tj. ekstremni klimatski događaji pa sada sve više imamo i mlađe meteropate. Vremenske promene fiziološki su stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a pri tom telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju. Boravkom u zatvorenom ili klimatizovanom prostoru gubi se sposobnost za prilagođavanje na promenu vremenskih uslova.
Zato postoji posebna nauka – biometeorologija – koja se bavi proučavanjem uticaja vremenskih prilika na zdravlje ljudi. Uz prognozu vremena čućete i biometeorološki izveštaj o vremenu i uticaju na zdravlje ljudi i lekarske savete za ponašanje hroničnih bolesnika.
U zavisnosti od uticaja vremena, postoji 13 grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na vremenske prilike, među kojima su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici (angina pektoris, visoki krvni pritisak), oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, pacijenti koji pate od raznih psihičkih tegoba, pre svega, psihoze.
Prema zvaničnim podacima 80% populacije, a od toga oko trećina radno sposobnih ima tegobe pri promeni vremena: razdražljivi su, umorni, sa glavoboljama, promenama raspoloženja, nesanicom, vrtoglavicama, migrenom, bolovima u zglobovima i mišićima kao i na mestima operativnih rana ili povreda.
Da bi ublažili negativan uticaj vremena, savetuje se boravak u prirodi, dovoljno sna, ishrana bogata voćem i povrćem, uzimanje dovoljno tečnosti uz redovnu fizičku aktivnost. Hronični bolesnici moraju da se pridržavaju svoje redovne terapije i saveta svojih ordinirajućih lekara a ukoliko primete da se stanje pod uticajem vremena pogoršava potražiće savet svog lekara o promeni.
Sve osobe, bez obzira na to da li su zdrave ili hronični bolesnici, ne mogu biti imune na iznenadni pad i porast temperature, smene kiše i sunca, vetra i sparine, Vremenski ekstremi, vrlo hladne zime i topla i sparna leta sve više postaju naša svakodnevnica. ali postoji način da se ta stanja lakše prebrode.
Brinite o sebi, niko to ne može bolje od vas….
 
Žaklina Romih Veljković
Doma zdravlja Paraćin
 

Opširnije...

Adolescenti i kockanje - kolumna Istaknut
ADOLESCENTI I KOCKANJE
 
Deca i tinejdžeri su danas sve više izloženi velikoj ponudi aktivnosti i zabave koje se svode u svojoj osnovi na kockanje i podrazumevaju ulaganje novca uz potencijal da se uloženi novac uveća, a mnogo češće izgubi. Pored izloženosti, veći problem je postepeno normalizovanje i prihvatanje rasprostranjenosti ove pojave u našoj kulturi, a baš zbog toga, izostanak pravovremenih reakcija kod okoline. Potrebno je zaštitititi i onemogućiti pristup maloletnim licima kladionicama, kockarnicama i kazinima. Takođe je vrlo velika dostupnost raznih oblika kockanja, putem interneta. Noviji podaci govore o tome da postoji preko 3000 sajtova za online klađenje.
Kockanje u dečijem uzrastu povećava rizik za razvoj patološkog kockanje u odraslom dobu. Podaci pokazuju da trećina odraslih koja traži pomoć povodom ovog problema, počela je da kocka u periodu od 11 do 17 godine.
Edukacija i osvešćivanje mladih, već od 10 godina o ovom vidu zabave, kao i kobnim ishodima koje može da ima, treba da postoji mnogo intenzivnije no što je do sada. Dobro je podsticati dete da se bavi hobijima, sportom i drugim vannastavnim aktivnostima, pomoću kojih bi se moglo lakše nositi sa stresom ili dosadom, i bili dobar ventil u pražnjenju negativnih emotivnih doživljaja, a uz to da se zabave i osećaju dobro u svojoj koži, posebno ako postanu uspešni u izabranoj aktivnosti. Vrlo je bitan i odnos, porodice prema kockanju, pa ukoliko roditelji pružaju deci model ponašanja, da je kockanje bezazlena stvar i zabava veća je verovatnoća da će i samo dete razviti slične stavove, ali i potencijalni problem zavisnosti.
Prepoznati da je dete razvilo problem sa kockanjem je teže nego kod odraslih osoba jer kod odraslih ozbiljne finansijske posledice su najčešće razlog da se otkrije da osoba ima problem, kod dece međutim i ako su na tom uzrastu posledice blaže, vrlo ih je teško uočiti, ali dugoročno stvaraju problem, jer se zavisnost učvršćuje i počinje značajno da utiče na funkcionalnost. Znaci koji mogu ukazivati da dete ima problem su: nagle promene u odnosu prema novcu, ima velike svote kod sebe ili mu fali novac, promena obrasca spavanja, umor, iscrpljenost, iritabilnost, opadanje ocena u školi, povlačenje od prijatelja i socijalnih događaja, generalno pozitivan odnos prema ovim vrstama zabave, kao i izraženije interesovanje za rezultate utakmica i tajnovitost kao i negiranje da postoji problem.
Ukoliko prepoznate da vaše dete ima problem ili je na putu da razvije problem patološkog kockanja, NE oklevajte da potražite pomoć i pružite podršku svom detetu da iz ovog problema izađe. Odnos prema ovome problemu kao fazi ili prolaznom problematičnom ponašanju i bezobrazluku, može kasnije imati mnogo ozbiljnije posledice, i stoga pomozite vašem detetu na vreme.
Otvorite oči za problem.
 
10.03.2016.
Tekst pripremila:
Žaklina Romih Veljković
Dom zdravlja Paraćin
 

Opširnije...

Fizička aktivnost i neaktivnost Istaknut
Nedostatak fizičke aktivnosti doprinosi nastanku, razvoju i progresiji kardiovaskularnih bolesti (KVB).

Fizička aktivnost od umerene do teške, igra značajnu ulogu u smanjenju telesne težine.

Fizička neaktivnost povećava rizik za nastanak neke od  KVB , čak i ako nije prisutan ni jedan drugi faktor rizika.
- deca postaju manje fizički aktivna,
- više od pola adolescenata postaje fizički neaktivna po završetku srednje škole,
- " sedeći" način života udvostručuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Promocija fizičke aktivnosti je zajednička dužnost porodice, škole, zdravstva i društva u celini.
Svako dete bi trebalo dnevno da  ima obavezan period fizičke aktivnosti.
Izbor stila života koji uključuje svakodnevnu fizičku aktivnost, predstavlja obavezu svakog pojedinca.
Pozitivan efekat na zdravlje se javlja sa minimalnim  porastom fizičke aktivnosti, na primer penjanje stepenicama, umesto liftom.
Cilj je postići 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti ili makar najveći broj dana u nedelji.
Ako je potrebno , tih 30 minuta se može podeliti i na kraće intervale od po 10 minuta.
(IZVOR- IZJZVojvodine)

Dušica Katanić

Opširnije...

4. februar Svetski dan borbe protiv raka Istaknut
Ovaj dan se obeležava svake godine sa ciljem da se podigne svest populaciji u smislu što savesnijeg ophođenja prema sopstvenom zdravlju. Što znači, što češće se kontrolisati, da bi se karcinom pravovremeno otkrio i naravno lakše izlečio. 
     Posle bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori su najčešći uzrok obolevanja i smrti u većini nerazvijenih zemalja.
Kod nas muškarci oboljevaju od karcinoma pluća, prostate, debelog creva, mokraćne bešike i želuca,
dok žene obolevaju od raka dojke, grlića materice, pluća.
     Bitno je naglasiti da je prevencija najvažnija  a ona podrazumeva:
- zdrav način života,
- prestanak pušenja,
- izbegavanje alkoholnih pića,
- jesti što raznovrsnije namirnice,voće povrće,
- vodite računa o telesnoj težini
- izbegavajte stresne situacije ukoliko ikako možete,
- budite fizički aktivni, 
- nemojte se preterano sunčati...
 I na kraju kao što smo ranije naglasili obavezno se redovno kontrolisati , 
- žene kod ginekologa, uz obavezan samopregled dojki,
- raditi skrining test na rak prostate (muškarci)
- skrining test na rak debelog creva, 
-posmatrati izgled kože i mladeža, i ukoliko se primeti bilo kakva promena javiti se lekaru, kako bi se na vreme otkrio bilo kakav malignitet.
     Znači, karcinomi su izlečivi ukoliko se na vreme otkriju a za to nam je potrebno samo malo više odgovornosti i samopoštovanja.

Dušica Katanić

Opširnije...

Svetski dan hrane 16. oktobar Istaknut
Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16.oktobar , Svetski dan hrane.

Ove godine ,ovaj dan se obeležava pod sloganom "Socijalna zaštita i poljoprivreda: prekidanje ciklusa  ruralnog siromaštva".  

U poslednjih nekoliko godina  zahvaljujući programima socijalne zaštite spašeno je oko 150 miliona ljudi od ekstremnog siromaštva.

Formiranje pravilnih navika u ishrani je važno od najranijeg uzrasta, posebno kada je reč o raznovrsnoj ishrani i redovnosti svakog obroka.Naročito je bitan i način pripremanja namirnica i njihova količina.

Cilj aktivnosti kampanje je informisanje populacije , naročito mladih, i formiranje ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani.
Da bismo se hranili pravilno, važno je da nam obroci budu uglavnom u isto vreme i da hranu ne uzimamo u svako doba,nekontrolisano.

Obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti celog organizma.

Evo nekoliko saveta za pravilnu ishranu kojih bi se trebalo pridržavati:

- jesti raznovrsnu hranu
- smanjiti unošenje masti životinjskog porekla (svinjske masti)
- smanjiti unos masnih vrsta mesa,masnih sireva ,jaja...
- smanjiti unos šećera, soli, kafe, alkohola i duvana...
- povećati unos tečnosti u organizam( voda,čajevi,prirodni sokovi)
- povećati unos voća,povrća integralnih žitarica
- što češće boraviti na svežem vazduhu
- biti fizički aktivan i truditi se da održavate optimalnu telesnu težinu. 

I naravno ukoliko se budete bar donekle pridržavali ovih saveta, za sebe možete reći da živite zdravo i hranite se pravilno.

Dušica Katanić

Opširnije...

Svetski dan prevencije samoubistava Istaknut
Ovaj datum obeležava se svake godine i ima za cilj da skrene pažnju na sve veći broj samoubistava u svetu.

Milioni ljudi širom sveta svake godine izvrši samoubistvo,što je veći broj od onih koji su nastradali u ratu ili su bili ubijeni.

Na svakih 40 sekundi neko u svetu izvrši samoubistvo , a još 20 puta više ljudi pokuša da se ubije, stoji u izveštaju Svetske Zdravstvene Organizacije.

5% stanovnika sveta je makar jednom u životu pokušalo da se ubije.

Muškarci tri puta češće IZVRŠAVAJU  samoubistva od žena, ali zato žene tri puta češće POKUŠAVAJU da se ubiju.

Šta treba uraditi da se ovim ljudima pomogne? 

    - Prepoznati suicidno ponašanje
    - razgovarati sa njima licem u lice,
    - saslušati ih pažljivo, ne kritikovati ih, ne sažaljevati, 
    - pustiti ih da pričaju ,
    - povremeno postaviti par pitanja , kao " da li ti je teško?", ili " čini mi se da si tužan i nesrećan " i tako ćete dopreti do njegovih misli.

Pomozite im da shvate da nijedan problem nije nerešiv i da  tako teško stanje u kom se sad nalazi neće trajati večno. 

Dajte im do znanja da je život jedan i da je lep  i ma koliko  sad izgledalo teško , sutra će možda već biti bolje.

Dušica Katanić

Opširnije...

Strana 1 od 3