Zabalj Online

Rak dojke čini vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih
bolesti u ženskoj populaciji širom sveta.

To je najčešći rak kod žena,
kako u razvijenim, tako i u manje razvijenim delovima sveta. Prema
podacima Svetske Zdravstvene Organizacije ( SZO) u svetu se godišnje
registruje oko 1.670 000 žena obolelih od ove bolesti, a oko 522 000
žena umre od ove bolesti svake godine.

Prema zvaničnim podacima
Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije " Dr Milan
Jovanović Batut" u 2013. -oj godini u Republici Srbiji je registrovano
3594 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke , dok je 1647 žena
izgubilo bitku sa ovom bolešću.

Treba znati da na vreme otkriveni
karcinom dojke u 90% slučajeva   ima dobru prognozu. Upravo zbog toga
na teritoriji opština sprovode se skrining testovi za rano otkrivanje
raka dojke  kod žena starosne dobi između 50 i 69 godina jednom na
svake dve godine.

Tamo gde se ne sprovodi ovakva vrsta pregleda ,
postoje mogućnosti preventivnih pregleda kod izabranog lekara i
ginekologa, kad lekar pregleda ženu, i ako je životne dobi od 50-65
godina života, uputi je na mamografiju, ali ako se radi o ženama koje
su mlađe od 50 godina, lekar prilikom pregleda procenjuje da li će
žena biti upućena na mamografiju ili na ultrazvučni pregled dojki, ili
će obaviti samo palpatorni pregled dojki koji je u datom momentu
dovoljan.
     Žene koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju bliske rođake sa
operisanim rakom dojke ( majka, sestra) na ove preglede javljaju se
bez ikakvog poziva, redovno i češće nego jednom u periodu od dve
godine.
     U ovom mesecu APELUJEMO, na žene da ukoliko pripadaju životnoj
dobi između 50 i 69 da posete svog ginekologa ili lekara opšte prakse
i obave preventivne preglede dojki, jer je pregled na rano otkrivanje
raka dojke potreban, poželjan i dostupan kako bi se izbegle neželjene
posledice.

Dušica Katanić

Objavljeno u Kolumna
ODRŽAN DEVETI PO REDU ZLATNI KOTLIĆ 2016
04.07.2016

U subotu 02.07.2016. godine na obali Jegričke u Žablju, održan je deveti po redu “Zlatni kotlić”, takmičenje u pripremanju riblje čorbe. Za takmičenje se prijavilo 15 ekipa, koje su imale zadatak da za 2 sata pripreme najukusniju riblju čorbu.

Ove godine, po oceni stručnog žirija, pobedu je odnela ekipa “Šeksipr” iz Šajkaša. Drugo mesto je pripalo ekipi “NIS” iz Gospođinaca, dok je treće mesto zauzela ekipa “Lovačko društvo Žabalj” iz Žablja.

Organizator ovogodišnjeg zlatnog kotlića je bulo udruženje sportskih ribolovaca “Jegrička” Žabalj, pod pokroviteljstvom Opštine Žabalj.

Pored takmičara, manifestaciji su prisustvovali i predsednik opštine Žabalj Čedomir Božić, kao i članovi opštinskog Veća. Prigodne nagrade pobednicima uručio je predsednik USR “Jegrička” Dragan Novakov.

KKNP
Objavljeno u Žabalj
Sreda, 22 Juni 2016 14:00

Anatomija rasejanosti - kolumna

ANATOMIJA RASEJANOSTI

 

Kad nekih je rasejanost deo karaktera, a gubljenje stvari  svakodnevica, ali povremeno se događaju i onim najorganizovanijim. Obično, kad smo zauzeti bilo kojom svakodnevnom aktivnošću,  različiti delovi mozga održavaju aktivnom našu koncentraciju i pažnju, a time i pamćenje događaja u kojima učestvujemo.  Bez obzira na to da li je reč o događajima koji se odvijaju u dužem periodu ili o onima koji traju samo nekoliko minuta, mozak pravi izbore koji se zasnivaju na iskustvu, logici i posledicama koje određeno delovanje može proizvesti.

Kada te mehanizme, koji su tokom miliona godina evolucije postali vrlo istančani, poremete spoljni faktori, na primer, nedostatak sna, stres, briga, depresija ili materije sa psihoaktivnim delovanjem, naša sposobnost da budemo prisutni duhom i koncentrisani znatno se umanjuje.

U takvim slučajevima ne uspevamo da razlučimo važne podsticaje od onih nevažnih i sve se čini podjednako važnim. Ali, takve zaboravnosti obično su privremene, vezane uz neki poseban period života: kada se ponovo stekne mir, više se ne događaju.


NE GUBIMO SVI ISTE STVARI

Ne zaboravljamo slučajno, sve je povezano sa našim unutrašnjim svetom. Mobilni je predmet koji će lakše zaboraviti domaćica nego poslovna žena. Majka koja odlazi po decu u školu ne doživljava mobilni kao prioritet, za razliku od menadžera ili novinara kojima biti dostupan spada u poslovne obaveze.


RAZLIČIT UZRAST - RAZLIČITA RASEJANOST

Mladost -  U pubertetu iza prividne rasejanosti najčešće stoji potreba za kršenjem pravila kako bi se odraslima dokazao sopstveni identitet. To je razlog zašto se zaboravlja telefonski poziv roditeljima ili se zaboravljaju elementarne porodične obaveze poput rođendana roditelja.

Zrelost -  Kod odraslih na upotrebu memorije utiče način života: prezaposlenost, stres i zatrpanost obavezama pogodno su tlo za razne vrste nepažnje.

Starost -  U starijoj dobi rasejanost nije samo posledica prirodnog procesa starenja delova mozga zaduženih za "kratko" pamćenje, to jest događaje koji su se trenutak ranije dogodili, nego i smanjenja motivacije i interesa što uzrokuje pad efikasnosti moždane aktivnosti.  Starija osoba će možda zaboraviti da isključi plamen na šporetu, ali neće zaboraviti omiljenu emisiju na televiziji.

Kreativci češće gube stvari - Takva osoba je pomalo idealista i obično ne pridaje puno važnosti praktičnim aspektima života, smatrajući ih nepotrebnim obavezama.


KAKO PRONAĆI IZGUBLJENO?

  • Vratite se u mislima svojim stopama -  Ako se tačno setite šta ste radili kad ste poslednji put imali određeni predmet u ruci, znaćete odakle da počnete potragu. Pređite u mislima ceo dan. Što življi i stvarniji bude taj pregled u mislima, veća je verovatnoća da će vam sinuti gde ste ostavili izgubljenu stvar.
  • Budite svesni efekta kamuflaže -  Zagubljeni predmeti najčešće su u radijusu od pola metra od mesta na kojem mislite da ste ih ostavili, ali su nečim skriveni od vašeg pogleda.
  • Pre nego što krenete u potragu za izgubljenim predmetom, nekoliko puta duboko udahnite da biste se smirili. A o predmetu koji tražite razmišljajte kao o „zaturenom“, a ne izgubljenom, pozitivnim razmišljanjem i uverenošću da ćete ga naći povećavate šanse da se to zaista i dogodi.


Žaklina Romih Veljković

Dom zdravlja Paraćin

Nerviranje zbog sitnica moze da utice na nas zivot i duzinu njegovog trajanja. Evo par saveta  psihologa  
     kako biste izbegli stresne situacije ili ih malo ublazili:
- budite realni i stvari posmatrajte objektivno. Uporedite Vas problem sa necijim pa cete videti da i od Vaseg problema postoji mnogo ozbiljnijih i vecih.
- ako vec morate da se opterecujete sa tim malim iritantnim problemima, dajte sebi bar 5 minuta pre nego sto ispoljite bes.Ovo ce Vam omoguciti da malo opustite svoje telo i um kao i da pronadjete resenje .
- jedan od efikasnijih nacina da se otarasite stresa jeste da ga jednostavno  " bacite". Potrebno je samo na parce papira da napisete sve negativne stvari koje Vas muce  i bacite taj papir. To Vam pomaze da ocistite svoj um.
- sabranost je veoma vazna, jer kada smo svesni svojih misli mozemo i da uticemo na njih
     Prema tome , budite svesni da svako ima problema zbog kojih se nervira i " svakom je svoja muka najteza " ,ali zato ste Vi jedini koji mora da se bori kako sam sa sobom tako i sam za sebe, i upamtite da  kako god od dobrog ima bolje, tako i od loseg ima gore. Budete li tako posmatrali svoj zivot,videcete da ce Vam biti mnogo lakse. 

Dušica Katanić
Objavljeno u Kolumna
Nedostatak fizičke aktivnosti doprinosi nastanku, razvoju i progresiji kardiovaskularnih bolesti (KVB).

Fizička aktivnost od umerene do teške, igra značajnu ulogu u smanjenju telesne težine.

Fizička neaktivnost povećava rizik za nastanak neke od  KVB , čak i ako nije prisutan ni jedan drugi faktor rizika.
- deca postaju manje fizički aktivna,
- više od pola adolescenata postaje fizički neaktivna po završetku srednje škole,
- " sedeći" način života udvostručuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Promocija fizičke aktivnosti je zajednička dužnost porodice, škole, zdravstva i društva u celini.
Svako dete bi trebalo dnevno da  ima obavezan period fizičke aktivnosti.
Izbor stila života koji uključuje svakodnevnu fizičku aktivnost, predstavlja obavezu svakog pojedinca.
Pozitivan efekat na zdravlje se javlja sa minimalnim  porastom fizičke aktivnosti, na primer penjanje stepenicama, umesto liftom.
Cilj je postići 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti ili makar najveći broj dana u nedelji.
Ako je potrebno , tih 30 minuta se može podeliti i na kraće intervale od po 10 minuta.
(IZVOR- IZJZVojvodine)

Dušica Katanić
Objavljeno u Kolumna
Petak, 12 Februar 2016 20:56

4. februar Svetski dan borbe protiv raka

Ovaj dan se obeležava svake godine sa ciljem da se podigne svest populaciji u smislu što savesnijeg ophođenja prema sopstvenom zdravlju. Što znači, što češće se kontrolisati, da bi se karcinom pravovremeno otkrio i naravno lakše izlečio. 
     Posle bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori su najčešći uzrok obolevanja i smrti u većini nerazvijenih zemalja.
Kod nas muškarci oboljevaju od karcinoma pluća, prostate, debelog creva, mokraćne bešike i želuca,
dok žene obolevaju od raka dojke, grlića materice, pluća.
     Bitno je naglasiti da je prevencija najvažnija  a ona podrazumeva:
- zdrav način života,
- prestanak pušenja,
- izbegavanje alkoholnih pića,
- jesti što raznovrsnije namirnice,voće povrće,
- vodite računa o telesnoj težini
- izbegavajte stresne situacije ukoliko ikako možete,
- budite fizički aktivni, 
- nemojte se preterano sunčati...
 I na kraju kao što smo ranije naglasili obavezno se redovno kontrolisati , 
- žene kod ginekologa, uz obavezan samopregled dojki,
- raditi skrining test na rak prostate (muškarci)
- skrining test na rak debelog creva, 
-posmatrati izgled kože i mladeža, i ukoliko se primeti bilo kakva promena javiti se lekaru, kako bi se na vreme otkrio bilo kakav malignitet.
     Znači, karcinomi su izlečivi ukoliko se na vreme otkriju a za to nam je potrebno samo malo više odgovornosti i samopoštovanja.

Dušica Katanić
Objavljeno u Kolumna
Svi volimo leto,naravno i čari koje nam donosi- Kupališta,bazeni,more, sunce i sve ostalo što se podrazumeva.

Ali leto nam redovno pokvare  naravno toplotni udari koji se javljaju kad naše telo duže vreme bude izloženo visokim temperaturama.

KOJI SU SIMPTOMI TOPLOTNOG UDARA ?

     To su: - kad temperatura tela iznosi preko  40* stepeni Celzijusa, 
               - kad se javljaju jake glavobolje,
               - javlja se nesvestica, smušenost,
               - crvena i vruća koža bez znojenja,
               - mučnina i povraćanje,
               - grčevi po telu,
               - ubrzan rad srca i ubrzano disanje.

ŠTA TREBA ČINITI KAD OSOBA IMA TOPLOTNI UDAR?

               - Obavezno osobu sa ovakvim simptomima  ODMAH unesite u klimatizovanu prostoriju, svucite sa nje višak odeće i HLADITE je
               - što znači: tuširajte je MLAKOM VODOM- NE HLADNOM!!!!!,
               - stavljajte joj hladne obloge na glavu,vrat ,ispod pazuha i na prepone.
               - ako je osoba pri svesti, neka pije tečnosti, neka se "poji" pomalo a češće.....
               -ako je u nesvesti, a povraća, stavite je na bok, odnosno na stranu, da se ne uguši, i čekajte da dođe dežurni lekar koga ste naravno, već pozvali telefonom i objasnili o čemu se radi.

Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra.

Dušica Katanić
Subota, 08 Avgust 2015 22:02

NE IGNORIŠITE BEZRAZLOŽNO MRŠAVLJENJE

Ukoliko naglo gubite kilograme, ne držite nikakve dijete, ne gladujete, i smatrate da mršavite bez nekog realnog razloga, nemojte ostati ravnodušni, već se obratite svom izabranom lekaru.

Verovatno za takvu situaciju postoji neki razlog.

Recimo,možda su u pitanju endokrini poremećaji, dijabetes, gastrointestinalni poremećaji.

Do gubitka apetita i naglog mršavljenja može doći i zbog depresije, i ostalih psihičkih poremećaja, tako da Vaše mršavljenje nemojte shvatati neozbiljno, već se obratite lekaru kako bi se otkrio pravi razlog gubitka kilograma.

Pozdravlja Vas patronažna sestra.

Dušica Katanić
Ponedeljak, 22 Juni 2015 18:39

Uvodjenje mesa u ishranu odojčadi

U ishrani odojčeta, meso se uvodi krajem šestog meseca.

Prvo se preporučuje uvođenje ćurećeg i pilećeg mesa , zatim jagnjetine i junetine.

Zbog lakšeg gutanja , meso uvek treba davati zajedno sa povrćem, i to najpre pasirano, zatim gnječeno  pa seckano.

Riba se uvodi sa punih 8 meseci a ako u porodici postoji rizik od alergije , treba sačekati da dete napuni godinu dana. 

Prvo se uvodi bela riba: - oslić , losos, pastrmka, štuka.
Može se kuvati ili peći. Deca uvek treba da dobiju sveže pripremljenu ribu, ne preporučuje se podgrevanje ribe.

Još nešto što je veoma važno : svinjsko meso se ne preporučuje deci pre navršene PRVE GODINE !!!!! 

Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra.

Dušica Katanić
Prosečna neto zarada isplaćena u aprilu ove godine u Srbiji iznosila je 45.605 dinara, i u odnosu na mart je nominalno veća 5,8 odsto a realno 5,3, saopštio je juče Republički zavod za statistiku.

U Vojvodini plata isplaćena u aprilu bila je 45.857 dinara, takođe veća od martovske, koja je iznosila 41.975 dinara.

Najbolje su prošli zaposleni u Beočinu, koji su u aprilu dobili 77.445 dinara.

Njihove su koverte spram martovskih dobrano porasle – tog meseca imali su 50.891 dinar. Ne mogu se požaliti ni Novosađani, naravno oni koji primaju zarade.

Oni su u aprilu kući odneli 58.009 dinara (u martovskim kovertama imali su 48.312 dinara). Podsetimo, prošlogodišnja plata Novosađana bila je 50.643 dinara i rasla je 0,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Plate veće od vojvođanskog i republičkog proseka imali su i zaposleni u Pančevu (49.935 dinara), Pećincima (49.102), Apatinu (46.928)...

Daleko ispod proseka u aprilu su dobili zaposleni u Alibunaru, gde je isplaćena najmanja vojvođanska zarada – 29.082 dinara.

Najveća plata u Srbiji je surčinska – 83.390 dinara, dok je na Novom Beogradu 76.040...Aprilska prosečna neto plata je, međutim, nominalno 0,5 odsto a realno 2,3 procenta manja nego u istom mesecu prošle godine.

Prosečna bruto zarada isplaćena u aprilu 2015. iznosila je 62.532 dinara, što je nominalno 5,7 odsto a realno 5,2 procenata više u odnosu na prethodni mesec, dok je u poređenju s istim lanjskim mesecom nominalno manja 1 odsto a realno 2,8.

Prosečna neto plata isplaćena u periodu januar–april 2015. godine nominalno je manja 0,3 odsto i realno 1,4 u odnosu na uporedni period prošle godine, dok je bruto zarada bila 0,6 odsto a realno 1,7 procenat niža, po saopštenju RZS-a.

Posmatrajući po delatnostima, najlošije su i tog meseca prošli zaposleni u putničkim agencijama (tur-operateri i rezervacije). U njihovim aprilskim kovertama našlo se tek 14.512 dinara. Nešto bolje stoje tekstilci, koji su u proseku imali 24.265 dinara.

RTV
Objavljeno u Razno
Strana 1 od 2