Zabalj Online

Sreda, 22 Juni 2016 14:00

Anatomija rasejanosti - kolumna

ANATOMIJA RASEJANOSTI

 

Kad nekih je rasejanost deo karaktera, a gubljenje stvari  svakodnevica, ali povremeno se događaju i onim najorganizovanijim. Obično, kad smo zauzeti bilo kojom svakodnevnom aktivnošću,  različiti delovi mozga održavaju aktivnom našu koncentraciju i pažnju, a time i pamćenje događaja u kojima učestvujemo.  Bez obzira na to da li je reč o događajima koji se odvijaju u dužem periodu ili o onima koji traju samo nekoliko minuta, mozak pravi izbore koji se zasnivaju na iskustvu, logici i posledicama koje određeno delovanje može proizvesti.

Kada te mehanizme, koji su tokom miliona godina evolucije postali vrlo istančani, poremete spoljni faktori, na primer, nedostatak sna, stres, briga, depresija ili materije sa psihoaktivnim delovanjem, naša sposobnost da budemo prisutni duhom i koncentrisani znatno se umanjuje.

U takvim slučajevima ne uspevamo da razlučimo važne podsticaje od onih nevažnih i sve se čini podjednako važnim. Ali, takve zaboravnosti obično su privremene, vezane uz neki poseban period života: kada se ponovo stekne mir, više se ne događaju.


NE GUBIMO SVI ISTE STVARI

Ne zaboravljamo slučajno, sve je povezano sa našim unutrašnjim svetom. Mobilni je predmet koji će lakše zaboraviti domaćica nego poslovna žena. Majka koja odlazi po decu u školu ne doživljava mobilni kao prioritet, za razliku od menadžera ili novinara kojima biti dostupan spada u poslovne obaveze.


RAZLIČIT UZRAST - RAZLIČITA RASEJANOST

Mladost -  U pubertetu iza prividne rasejanosti najčešće stoji potreba za kršenjem pravila kako bi se odraslima dokazao sopstveni identitet. To je razlog zašto se zaboravlja telefonski poziv roditeljima ili se zaboravljaju elementarne porodične obaveze poput rođendana roditelja.

Zrelost -  Kod odraslih na upotrebu memorije utiče način života: prezaposlenost, stres i zatrpanost obavezama pogodno su tlo za razne vrste nepažnje.

Starost -  U starijoj dobi rasejanost nije samo posledica prirodnog procesa starenja delova mozga zaduženih za "kratko" pamćenje, to jest događaje koji su se trenutak ranije dogodili, nego i smanjenja motivacije i interesa što uzrokuje pad efikasnosti moždane aktivnosti.  Starija osoba će možda zaboraviti da isključi plamen na šporetu, ali neće zaboraviti omiljenu emisiju na televiziji.

Kreativci češće gube stvari - Takva osoba je pomalo idealista i obično ne pridaje puno važnosti praktičnim aspektima života, smatrajući ih nepotrebnim obavezama.


KAKO PRONAĆI IZGUBLJENO?

  • Vratite se u mislima svojim stopama -  Ako se tačno setite šta ste radili kad ste poslednji put imali određeni predmet u ruci, znaćete odakle da počnete potragu. Pređite u mislima ceo dan. Što življi i stvarniji bude taj pregled u mislima, veća je verovatnoća da će vam sinuti gde ste ostavili izgubljenu stvar.
  • Budite svesni efekta kamuflaže -  Zagubljeni predmeti najčešće su u radijusu od pola metra od mesta na kojem mislite da ste ih ostavili, ali su nečim skriveni od vašeg pogleda.
  • Pre nego što krenete u potragu za izgubljenim predmetom, nekoliko puta duboko udahnite da biste se smirili. A o predmetu koji tražite razmišljajte kao o „zaturenom“, a ne izgubljenom, pozitivnim razmišljanjem i uverenošću da ćete ga naći povećavate šanse da se to zaista i dogodi.


Žaklina Romih Veljković

Dom zdravlja Paraćin