Zabalj Online

Vi ste ovde: Početna Djurdjevo Prikazivanje članaka po tagu dusica katanic

Rak dojke čini vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih
bolesti u ženskoj populaciji širom sveta.

To je najčešći rak kod žena,
kako u razvijenim, tako i u manje razvijenim delovima sveta. Prema
podacima Svetske Zdravstvene Organizacije ( SZO) u svetu se godišnje
registruje oko 1.670 000 žena obolelih od ove bolesti, a oko 522 000
žena umre od ove bolesti svake godine.

Prema zvaničnim podacima
Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije " Dr Milan
Jovanović Batut" u 2013. -oj godini u Republici Srbiji je registrovano
3594 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke , dok je 1647 žena
izgubilo bitku sa ovom bolešću.

Treba znati da na vreme otkriveni
karcinom dojke u 90% slučajeva   ima dobru prognozu. Upravo zbog toga
na teritoriji opština sprovode se skrining testovi za rano otkrivanje
raka dojke  kod žena starosne dobi između 50 i 69 godina jednom na
svake dve godine.

Tamo gde se ne sprovodi ovakva vrsta pregleda ,
postoje mogućnosti preventivnih pregleda kod izabranog lekara i
ginekologa, kad lekar pregleda ženu, i ako je životne dobi od 50-65
godina života, uputi je na mamografiju, ali ako se radi o ženama koje
su mlađe od 50 godina, lekar prilikom pregleda procenjuje da li će
žena biti upućena na mamografiju ili na ultrazvučni pregled dojki, ili
će obaviti samo palpatorni pregled dojki koji je u datom momentu
dovoljan.
     Žene koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju bliske rođake sa
operisanim rakom dojke ( majka, sestra) na ove preglede javljaju se
bez ikakvog poziva, redovno i češće nego jednom u periodu od dve
godine.
     U ovom mesecu APELUJEMO, na žene da ukoliko pripadaju životnoj
dobi između 50 i 69 da posete svog ginekologa ili lekara opšte prakse
i obave preventivne preglede dojki, jer je pregled na rano otkrivanje
raka dojke potreban, poželjan i dostupan kako bi se izbegle neželjene
posledice.

Dušica Katanić

Objavljeno u Kolumna
Nedostatak fizičke aktivnosti doprinosi nastanku, razvoju i progresiji kardiovaskularnih bolesti (KVB).

Fizička aktivnost od umerene do teške, igra značajnu ulogu u smanjenju telesne težine.

Fizička neaktivnost povećava rizik za nastanak neke od  KVB , čak i ako nije prisutan ni jedan drugi faktor rizika.
- deca postaju manje fizički aktivna,
- više od pola adolescenata postaje fizički neaktivna po završetku srednje škole,
- " sedeći" način života udvostručuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Promocija fizičke aktivnosti je zajednička dužnost porodice, škole, zdravstva i društva u celini.
Svako dete bi trebalo dnevno da  ima obavezan period fizičke aktivnosti.
Izbor stila života koji uključuje svakodnevnu fizičku aktivnost, predstavlja obavezu svakog pojedinca.
Pozitivan efekat na zdravlje se javlja sa minimalnim  porastom fizičke aktivnosti, na primer penjanje stepenicama, umesto liftom.
Cilj je postići 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti ili makar najveći broj dana u nedelji.
Ako je potrebno , tih 30 minuta se može podeliti i na kraće intervale od po 10 minuta.
(IZVOR- IZJZVojvodine)

Dušica Katanić
Objavljeno u Kolumna
Nedelja, 18 Oktobar 2015 17:03

16. Oktobar Svetski dan hrane

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16.oktobar , Svetski dan hrane.

Ove godine ,ovaj dan se obeležava pod sloganom "Socijalna zaštita i poljoprivreda: prekidanje ciklusa  ruralnog siromaštva".  

U poslednjih nekoliko godina  zahvaljujući programima socijalne zaštite spašeno je oko 150 miliona ljudi od ekstremnog siromaštva.

Formiranje pravilnih navika u ishrani je važno od najranijeg uzrasta, posebno kada je reč o raznovrsnoj ishrani i redovnosti svakog obroka.Naročito je bitan i način pripremanja namirnica i njihova količina.

Cilj aktivnosti kampanje je informisanje populacije , naročito mladih, i formiranje ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani.
Da bismo se hranili pravilno, važno je da nam obroci budu uglavnom u isto vreme i da hranu ne uzimamo u svako doba,nekontrolisano.

Obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti celog organizma.

Evo nekoliko saveta za pravilnu ishranu kojih bi se trebalo pridržavati:

- jesti raznovrsnu hranu
- smanjiti unošenje masti životinjskog porekla (svinjske masti)
- smanjiti unos masnih vrsta mesa,masnih sireva ,jaja...
- smanjiti unos šećera, soli, kafe, alkohola i duvana...
- povećati unos tečnosti u organizam( voda,čajevi,prirodni sokovi)
- povećati unos voća,povrća integralnih žitarica
- što češće boraviti na svežem vazduhu
- biti fizički aktivan i truditi se da održavate optimalnu telesnu težinu. 

I naravno ukoliko se budete bar donekle pridržavali ovih saveta, za sebe možete reći da živite zdravo i hranite se pravilno.

Dušica Katanić
Objavljeno u Kolumna
Moždani udar je veoma često stanje u kojem se može naći bilo ko. Zbog toga ga treba sprečiti koliko toliko. Na prvom mestu treba paziti šta trebe jesti a šta ne.
Namirnice koje se preporučuju su : - crni i polubeli hleb, hleb sa celim zrnima,graham,
                                                   -meso živine bez kožice,riba,junetina,govedina,divljač,belance,
                                                   -obrano mleko,jogurt,kiselo kravlje mleko, posni sirevi...
                                                   -biljno ulje,masline
                                                   -sve vrste povrća pripremljeno bez masnoće,
                                                   -crna kafa, mineralna voda, čaj bez šećera,
                                                   -biber,senf,origano i ostale začinske biljke, a trebalo bi izbegavati ili malo ređe koristiti  sledeće namirnice:
 -beli hleb i pecivo,
-lisnato testo, testo sa maslacem, čips smoki,
-masno meso,posebno svinjsko, sve prerađevine od svinjskog mesa, (šunka,slanina,čvarci,kobasice salame...)
-punomasno mleko,ovčije kiselo mleko,pavlaku,punomasne sireve,
-svinjsku mast,loj,
-krompir, pirinač i testeninu jesti 2-3 puta nedeljno,i to u manjim količinama ali tada uz obroke ne treba jesti hleb.
-orasi lešnic,lubenice,kandirano voće,sve vrste kompota sa šećerom kolače,torte, keks, sladoled,palačinke,znači umereno,
-svi sokovi sa dodatkom šećera,sva alkoholna pića ( pivo,žestina,)gazirani sokovi.
Pridržavajući se ovakvog načina ishrane smanjićete mogućnost pojave moždanog udara.
 Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra.

Dušica Katanić
Subota, 07 Februar 2015 21:29

07.februar Međunarodni Dan života

07.februar se obeležava kao međunarodni Dan života.

Život nam je dat da ga živimo u smislu da poštujemo kako svoje tako i zdravlje svoje okoline. 
Pored toga , da bi Vam život bio potpun ,duša mirna i srce puno,budite dobri,volite i poštujte ljude oko sebe. Nemojte biti ljubomorni,zajedljivi i zlobni.

Budite srećni zbog uspeha Vaših prijatelja,delite sreću sa njima. Volite prirodu uživajte u svakom novom danu,volite životinje ,biljke volite ovu našu planetu.
Neka Vam duša bude mirna i srce puno! Osećaćete se bolje i Vi i oni pored Vas.
Srećan Vam današnji Dan ! 

Pozdravlja Vas vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić
Objavljeno u Kolumna
Četvrtak, 15 Januar 2015 19:22

MORBILI - MALE BOGINJE , SIMPTOMI I LEČENJE

U Srbiji su pojačane mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama (morbilima), jer je u periodu od novembra prošle do 9.januara ove godine prijavljeno 72 slučaja sumnje na ovo oboljenje.
U Južnobačkom okrugu registrovano je 11 osoba sa malim boginjama.Iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut " objašnjavaju da je vakcinalni status potvrđenih slučajeva nepoznat ili da je reč
o nevakcinisanim osobama,izuzev kod 4 obolela lica koja su vakcinisana jednom dozom vakcine.
Interesantno je da trećina obolelih  ima od 35-40 godina,34% pacijenata imaju od 20-30 godina, 17% bolesnika je starosti od 15-20 godina,a 11 % je uzrasta od 1-4 godine,a po dve obolele osobe imaju 40 godina 
i jedna je uzrasta od 5-10 godina.
          Morbili se manifestuju opštom slabošću,povišenom temperaturom,groznicom,curenjem iz nosa,zapaljenjem sluznice disajnih organa,crvenilom u očima,bolom u grlu,kašljem i pojavom osipa koji se javlja 
na koži lica pa se spušta preko vrata na ceo trup i ostale udove. Lek protiv morbila ne postoji. Pored vakcinacije kao suverenog načina sprečavanja nastanka ove zaraze , na raspolaganju postoji i takozvana 
pasivna zaštita koja se svodi na davanje gamaglobulina,pomoću kojih se osetljiva osoba može zaštititi tokom prva 3 dana nakon izlaganja izvoru.
Male boginje su poznate po tome što se prenose vrlo lako kapljičnim putem,sa zaražene osobe na zdravu,osetljivu osobu,obolevaju osobe svih uzrasta koje nisu vakcinisane  ili prethodno nisu preležale bolest.
Inače ,bolest se manifestuje težom kliničkom slikom i češćim komplikacijama kod dece mlađe od 5 godina i osoba starijih od 20 godina.
          U nerazvijenijim zemljama od morbila se relativno često umire tako da je vakcinacija bar kod nas zakonski obavezna još od 1971.god. vremenom je poboljšana i od 1984.-te godine nije menjana.
(Deo teksta je preuzet od IZJZSrbije "Dr Milan Jovanović Batut").  Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić
Objavljeno u Kolumna
Ponedeljak, 14 April 2014 14:29

DEKUBITUS I KAKO GA LEČITI

U velikom broju domaćinstava u našoj opštini postoje pacijenti koji su vezani za postelju,tačnije rečeno-nepokretni su.Samo takvo stanje u kom se nalaze dovodi do određenih promena na njihovom telu
koje stručno nazivamo-dekubitus.U ovom tekstu malo bih pojasnila šta je to ustvari dekubitus,zašto nastaje i kako se leči?
Dekubitus je rana koja nastaje usled dugotrajnog ležanja pacijenta,čime se stvara konstantan pritisak na pojedine delove tela,dolazi do smicanja i trenja i jedan je od najčešćih komplikacija kod nepokretnih
ljudi.Za nastanak dekubitusa postoji više faktora,kao što su recimo:
-pritisak na određeni deo tela,
-vlažnost kože,
-zatim neuhranjenost
-malokrvnost,
-loša ishrana,
-šećerna bolest,
-otoci po telu itd.
Na koži se nalaze receptori za osećaj bola,temperature,dodira, a pritisak dovodi do smanjenja prokrvljenosti kože i snabdevanja kiseonikom,što postepeno dovodi do odumiranja ćelija kože i stvaranja rane, a
napredovanjem ovog procesa,dolazi do oštećenja dubljih slojeva određenog dela tela.
Dekubitalne rane najčešće nastaju na onim delovima tela koji su najviše izloženi pritisku, a pri tom se i kost nalazi neposredno ispod kože,sa vrlo malo mišićne mase. To su:
-predeo potiljačne kosti,
-ušne školjke,
-lopatice,
-vrhovi ramena,
-predeo lakata
-kod mršavih osoba vrhovi kičmenih pršljenova,
-karlične kosti,
-sedalna regija,
-skočni zglob,pete itd.
Kako sprečiti nastanak dekubitusa?
Bitno je kožu rasteretiti pritiska,što znači, nepokretnom pacijentu menjati položaj tela na svaka 2 sata a po potrebi i češće. Mogu se koristiti i razni veći ili manji jastuci,zatim antidekubitalni dušeci.
Kožu obavezno održavati suvom i čistom,prati delove tela neutralnim sapunom,masirati,redovno pregledati svaki deo tela,utrljavati hranljive kreme ,koje ćete naravno uzeti uz konsultaciju sa stručnom osobom.
Pacijent koji koristi kolica trebalo bi da na svakih 15 minuta premešta težinu tela samostalno ili uz pomoć druge osobe.Dalje,pacijentima kojima je "oduzeta" jedna strana tela,izbegavati ih stavljati da leže na toj strani.
Prvi upozoravajući znak nastajanja dekubitusa je crvenilo,osećaj svraba i bola,zatim slede plikovi i otok,a na kraju već dolazi do oštećenja vezivnog i mišićnog tkiva ili oštećenje kostiju.
U kućnim uslovima dekubitalne rane se ispiraju fiziološkim rastorom i primenom raznih vrsta obloga i gelova koji se stavljaju na rane radi bržeg zarastanja.
Veoma je važna i ishrana koja mora biti prilagođena i vrsti oboljenja samog pacijenta. Neke namirnice sadrže belančevine,ugljene hidrate,gvožđe,vitamine C i A ,a oni pospešuju brže zarastanje rana,a isto tako potreban
je i dovoljan unos tečnosti.
Lečenje dekubitusa je vrlo dugotrajno i skupo,a sa druge strane za pacijenta i vrlo bolno ,što ga veoma često dovodi do stanja razdražljivosti,depresije itd,tako da sa ovako teškim pacijentima treba postupati vrlo
pažljivo,savesno i ako ste zdravstveni radnik pored svega ovoga naravno i maksimalno profesionalno!!!
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić

Objavljeno u Kolumna